Biohemijska analiza krvi je jedan od najvažnijih pokazatelja stanja organizma. Kad smo bolesni, ovim analizama se otkriva gde se nalazi žarište, ali i kad ne postoje jasni simptomi, krvna slika i biohemijski parametri mogu da ukažu na tinjajuću, još nerazotkrivenu tegobu.

METABOLIZAM ŠEĆERA

U Minmedik laboratoriji smo u mogućnosti da veoma brzo i precizno analiziramo sledeće analize:

  • nivo glukoze u krvi – GLIKEMIJU
  • da izmerimo HbA1C – glikozilirani hemoglobin (tromesečni šećer), koji se formira u organizmu proporcionalno koncentraciji glukoze u krvi
  • da odredimo Insulin i C Peptid (hormonalno praćenje regulacije nivoa glukoze u krvi)

GLUKOZA

Glukoza je najznačajniji izvor energije i pokretač svih aktivnosti u našem telu. Zbog toga u organizmu moramo imati na raspolaganju dovoljne količine glukoze.

laboratorija za biohemiju

GLIKEMIJA je nivo glukoze u krvi i bitan je pokazatelj kod oboljenja šećerne bolesti.

Normalne vrednosti su: 3,5 – 6,1 mmol/l

HbA1c

Nivo HbA1c odgovara prosečnom nivou glukoze u krvi u prethodna 2-3 meseca. Zbog toga omogućava mnogo pouzdanije informacije u praćenju glikemije nego pojedinačno određivanje glukoze.

C-PEPTID

Ima razne uloge u sintezi i fukcionalnosti insulina. Određivanje C-peptida omogućava procenu unutrašnjih insulinskih sekretornih rezervi kod pacijenata sa dijabetes melitusom i smatra se pouzdanijim indikatorom lučenja insulina u odnosu na određivanje samog insulina.

Biohemija LIPIDNI STATUS

Lipidni status je grupa testova, kojom se određuje nivo holesterola i masnoća u krvi u cilju da se spreči rizik od kardiovaskularnih bolesti.

U Minmedik laboratoriji panel lipidni status uljučuje sledeće parametre:

  • Holesterol
  • Trigliceride
  • LDL holesterol
  • HDL holesterol
  • Faktor ateroskleroze
  • Faktor rizika

Cena provere kompletnog lipidnog statusa:

Panel LIPIDNI STATUS 700 din
biohemija Priprema za analize

MARKERI FUNKCIJE BUBREGA

UREA, KREATININ i MOKRAĆNA KISELINA su glavni biohemijski pokazatelji funkcije bubrega.

UREA

Urea je mali molekul koji se konstantno stvara u jetri, a nastaje u procesu razlaganja proteina na aminokiseline. U toku razlaganja proteina stvaraju se aminokiseline i amonijak, koji se prevodi u manje štetni proizvod-ureu, koja se iz ogranizma izbacuje preko bubrega.

KREATININ

Kreatinin je mali molekul koji se konstantno stvara u mišićima, a nastaje u procesu razgradnje kreatina koji služi kao rezerva energije u mišićima. Stvoreni kreatinin se iz organizma izbacuje preko bubrega.

Povišene vrednosti kreatinina su znak smanjene glomerularne filtracije u bubrezima zbog akutnih ili hroničnih bolesti. Ono što je važno jeste to da u ranom stadijumu bolesti, nivo kreatinina u serumu neće biti visok.

Kao mogući uzroci povišene vrednosti kreatinina najčešće se navode:

-infekcije bubrega;

-povećano oslobađanje iz mišića zbog povrede ili degenerativnih procesa;

-opstrukcija mokraćnog sistema kao posledica bolesti prostate,kamena u bubregu;

-autoimune bolesti;

-oštećenje bubrega nastalo dejstvom lekova i toksina;

– smanjen protok krvi kroz bubrege zbog šoka, dehidratacije, bolesti srca.

MOKRAĆNA KISELINA

Glavni proizvod katabolizma purina. Najveće stvaranje mokraćne kiseline se odigrava u jetri i ona se eliminiše bubrezima.

ENZIMI

LDH (LAKTAT-DEHIDROGENAZA)

Ovaj enzim je široko rasprostranjen u celom organizmu, ispoljava aktivnost u mnogim tkivima i organima i zbog toga mu je dijagnostički značaj ograničen.

Povišen je kod oboljenja žučnih puteva, akutnog virusnog hepatitisa, ciroze jetre i posebno tumora jetre. Takođe, aktivnost LDH raste i u slučaju infarkta miokarda i nekih hematoloških bolesti kao što su perniciozna anemija i leukemija. Kod dece uzrasta do 12 godina vrednosti su više nego kod odrasle populacije.

CK (KREATIN KINAZA)

CK je enzim koji se nalazi u visokoj koncentraciji u srčanom mišiću, skeletnim mišićima i u mozgu ali u mnogo manjoj količini.

Povećane vrednosti se mogu javiti usled:

  • intenzivne fizičke aktivnosti;
  • usled infarkta miokarda;
  • progresivne mišićne distrofije;
  • dermatomiozitisa;
  • hiperosmolalnosti;
  • delirijum tremensa;
  • konvulzija (epileptično stanje) ili

ALFA AMILAZA

Oboljenja kod kojih dolazi do povećanja alfa-amilaze u plazmi su:

  • akutni pankreatitis;
  • parotitis;
  • alkoholizam;
  • renalna insuficijencija;
  • virusni hepatitis i
  • trauma gornjeg abdomena.

LIPAZA

Određivanje lipaze u serumu i plazmi isključivo se koristi za otkrivanje pankreasnih poremećaja i to najčešće pankreatitisa.

MARKERI FUNKCIJE JETRE

JETRENI ENZIMI (AST, ALT i GGT) su pokazatelji prvenstveno stanja jetre ali njihove povišene vrednosti mogu da ukažu i na neka druga oboljenja.

ALT (alanin aminotransferaza)

ALT se često naziva i jetrenim enzimom, jer je njegova najviša aktivnost prisutna u jetri. ALT ispoljava svoju aktivnost i u bubrezima, srcu i skeletnim mišićima, a u manjoj meri u pankreasu, slezini i plućima.

Povišene vrednosti mogu da ukažu na:

  • virusni hepatitis;
  • infektivnu žuticu (Hepatitis A);
  • mononukleozu;
  • akutno oštećenje jetre, najčešće izazvano terapijom antibioticima, unosom gaziranih pića, sokova;
  • kod bolesti pankreasa (akutni i hronični pankreatitis i karcinoma) i
  • kod masivnog infarkta.

~Kod bolesnika sa akutnim hepatitisom, aktivnost aminotransferaza je povišena više od 10 – 15 puta u odnosu na referentne vrednosti.

AST (aspartat aminotransferaza)

AST je enzim koga ima najviše u jetri i srčanom mišiću, a manje u mozgu, bubrezima, pankreasu, plućima i nizu drugih organa.

Povišene vrednosti AST-a su prisutne kod:

  • bolesti jetre;
  • infarkta miokarda;
  • mišićne distrofije.

Izrazito visoke vrednosti su kod:

  • virusnog hepatitisa;
  • opstruktivnog ikterusa;
  • ciroze jetre;
  • aktivnog hroničnog hepatitisa.

Izraženiji porast AST u odnosu na ALT se viđa kod bolesnika sa hroničnom hepatocelularnom insuficijencijom, npr. kod ciroze jetre i alkoholnog hepatitisa.

Važno je naglasiti to da kod bolesnika sa hroničnim hepatitisom postoji tzv. Talasanje aktivnosti AST (ALT), to jest, postoje periodi, duži ili kraći, sa normalnom aktivnošću aminotransferaza. Na osnovu ovoga može se zaključiti da normalna vrednost aminotransferaza ne isključuje mogućnost hroničnog hepatitisa, pa čak i ciroze jetre.

Neophodno je njihovo kontinuirano praćenje, npr. 2 – 3 meseca, kako bi određivanje aktivnosti AST (ALT) bilo od relevantnog značaja.

Gama–GT (gama glutamil transferaza)

Gama-GT je parameter koji je povišen kod pacijenata sa:

  • infektivnim hepatitisom;
  • masnom jetrom;
  • u akutnom i hroničnom pankreatitisu i
  • kod pacijenta koji uzimaju antikonvulzivne lekove (fenitoin i fenobarbital).

ALKALNA FOSFATAZA

Povišen nivo može da ukaže na:

  • oboljenja kostiju (osteomalacija, intoksikacija vitaminom D i primarnih tumora kostiju);
  • na bubrežnu insuficijenciju;
  • hipertiroidizam;
  • ektopične osifikacije;
  • sarkoidoze;
  • tuberkuloze kostiju ili
  • frakturu kostiju.

Fiziološki je povećana kod dece u periodu intenzivnog rasta i kod trudnica.

BILIRUBINI

Ukupni i direktni bilirubin su parametri koji imaju veliki značaj za praćenje funkcije jetre.

Povećani bilirubin kod odraslih najčešće se javlja:

  • kada je jetra napadnuta virusom hepatitisa A, B, C;
  • ako je došlo do začepljenja žučnih kanalića kamenom ili tumorom;
  • tokom dugotrajnog posta;
  • većih dugotrajnih fizičkih napora;
  • kod nekih sindroma (Gilberovog, Dubin Jonesovog sindroma).

Normalne vrednosti ukupnog bilirubina: 2 – 21 mikromol/L

MARKERI FUNKCIJE SRCA

CK-MB (MB izoenzim kreatin kinaze)

Povećane vrednosti ukazuju na infarkt miokarda.

Proporcionalno povećanje CK-MB frakcije je u izvesnom stepenu zavisno od veličine oštećenja miokarda.

TROPONIN I/TROPONIN T

Zajedno sa troponinom C čine troponinski kompleks koji uz pomoć jona kalcijuma, reguliše mišićne kontrakcije tako što kontroliše interakcije između aktina i miozina u mišićnim vlaknima.

Srčani troponin I i T su veoma osetljivi i specifični indikatori oštećenja srčanog miokarda. Njihovo određivanje u krvi pomaže da se diferencira nestabilna angina od infarkta kod pacijenata sa prisutnim bolom u grudima.

Važno je naglasiti da su srčani troponini markeri oštećenja srčanog mišića, uopšte, a ne samo srčanog oštećenja izazvanog infarktom.

MARKERI ANEMIJA

GVOŽĐE (Fe)

Gvožđe je sastavni je deo hemoglobina. Koncentraciju gvožđa u serumu određuje nekoliko faktora uključujući apsorpciju iz creva, deponovanje u crevima, jetri, slezini i kostnoj srži, gubljenje hemoglobina i sinteza novog hemoglobina.

Nivo gvožđa zavisi od pola i starosti osobe. Zbog hormonskih razlika viši je kod muškaraca u odnosu na žene, dok se kod oba pola smanjuje starenjem. Kako na nivo gvožđa u krvi utiče fizičko i mentalno opterećenje, a naročito stres, u večernjim satima on je smanjen.

Određivanje samo gvožđa nema nikavog značaja za postavljanje dijagnoze ANEMIJE pa je poželjno da se radi u kombinaciji sa UIBC i TIBC (nezasićeni i ukupni kapacitet vezivanja gvožđa), kao i sadržaj Feritina (skladišti gvožde), Transferina (transportuje gvožđe), Folata, Vitamina  B12 i Haptoglobina (vezuje hemoglobin u plazmi).

~Nivo gvožđa se određuje i kod poremećaja na nivou jetre, bubrega I gastrointestinalnog trakta

ELEKTROLITI

Elektroliti utiču na većinu metaboličkih procesa. Najvažnija uloga je da održavaju   osmotski pritisak u organizmu, održavaju pH organizma i regulišu srčane i mišicne funkcije. Takođe, učestvuju u oksido – redukcionim procesima i učestvuju kao neophodni delovi ili kofaktori u enzimskim reakcijama.

Elektrolite možete da proverite u Minmedik laboratroriji:

  • Kalijum
  • Natrijum
  • Hloridi
  • Magnezijum
  • Fosfor
  • Kalcijum
  • Jonizovani kalcijum
  • Bikarbonati

CRP (C-reaktivni protein)

Najčešće se  koristi za potvrdu postojanja:

  • akutnih upala,
  • zatim organskih bolesti poput infarkta srčanog mišića,
  • infekcije ili tromboze,
  • raznih hroničnih stanja kao što su hronične upale, reumatske bolesti i maligni tumori.

Važan je za razlikovanje virusnih od bakterijskih upala. Kod virusnih infekcija koje prate povišena sedimentacija i povišen broj leukocita, CRP ostaje u nižim granicama nego kod bakterijskih infekcija gde je njegov porast puno viši.

BELANČEVINE

ALBUMINI

Albumin je najzastupljeniji protein krvne plazme, stvara se u jetri i ima ulogu u transportu raznih materija. Povećana koncentracija albumina se javlja usled dehidratacije, a smanjena može ukazati na poremećaje metabolizma proteina I funkcije jetre.

PROTEINI

Nivo proteina u serumu se koristi u dijagnozi i tretmanu različitih oboljenja uključujući jetrena, bubrežna ili oboljenja koštane srži, kao i metabolička i nutriciona oboljenja.