Glukoza

Jedan od osnovnih biohemijskih parametara za utvrđivanje opšteg zdravstvenog stanja koji možete uraditi u Minmedik laboratoriji je analiza Glukoze u krvi.

Šta je glukoza?

Glukoza je glavni izvor energiju svake ćelije, neophodan za pravilno funkcionisanje organizma i pokretač je svih procesa u telu, a posebno je važna za pravilan rad mišića i mozga.

Analiza glukoze u krvi je bitna u postavljanju dijagnoze i praćenju terapije dijabetesa i drugih poremećaja metabolizma ugljenih hidrata (gestacijski dijabetes, hipoglikemija i neuroendokrini tumori pankreasa).

Za normalno funkcionisanje organizma potrebno je da koncentracija glukoze u krvi nema prevelike fluktuacije.

Da bi se glukoza u krvi nesmetano kretala i „hranila“ svaku ćeliju, potpomaže je insulin – jedan od glavnih hormona pankreasa.

Kada se nivo glukoze u krvi poveća (naročito nakon obroka), pankreas počne da izlučuje insulin, koji pomaže ćelijama da preuzmu glukozu i tako obezbede neophodnu energiju.

Kada insulin snizi nivo glukoze u krvi, smanjuje se i njegovo lučenje iz pankreasa, i tada dolazi do stabilizacije nivoa šećera u krvi

Koje su normalne vrednosti glukoze u krvi?

Normalne jutarnje vrednosti glukoze, na prazan stomak, kod potpuno zdravih osoba iznose između 3,9 – 5.8 mmol/l.

Dva sata nakon obroka šećer bi trebalo da bude manji od 7,8 mmol/l, a osam sati posle jela manji od 5,6 mmol/l.

Ako jutarnje vrednosti pokažu nivo viši od 5.8 mmol/l, reč je o povišenoj glukozi u krvi ili hiperglikemiji. Ukoliko su vrednosti glukoze niže od 3,9 mmol/l, radi se o hipoglikemiji ili niskom nivou šećera u krvi.

Merenje glukoze u krvi kod zdravih osoba poželjno je raditi jednom godišnje. Time se povećava mogućnost ranog otkrivanja dijabetesa i razvoja komplikacija koje ova bolest nosi. Ova preporuka se naročito odnosi na osobe starije od 45 godina koje imaju prekomernu težinu i osobe koje imaju nasledne predispozicije za dobijanje dijabetesa.

Takođe, trudnoća predstavlja još jedan faktor rizika, kada je merenje glukoze u krvi od naročitog značaja.

Kako se meri glukoza u krvi?

Glukoza u krvi određuje se putem laboratorijskih analiza, uzimanjem uzorka krvi iz prsta ili vene, koji se vrši najčešće ujutru natašte, posle noćnog gladovanja od minimum 8 sati (najidealnije je ne jesti 12h).

Ukoliko nalaz pokaže povišene vrednosti glukoze (između 6 i 7 mmol/l), potrebno je odraditi OGTT (test opterećenja glukozom), kako bi se razgraničilo da li osoba boluje od dijabetesa ili je u pitanju intolerancija na glukozu.

U Minmedik laboratoriji na brz i efikasan način možete odrediti nivo glukoze u okviru biohemije, a rezultate možete dobiti u toku istog dana. Takođe, u našoj Minmedik laboratoriji možete odrediti i nivo glukoze za OGTT test bez čekanja, u zakazanom terminu koji vam odgovara. OGTT test obično traje od 120 do 180 minuta, zavisno od pisane preporuke koju ste dobili od lekara.

Ukoliko nivo jutarnje glukoze varira između 6 i 7 mmol/l, takva osoba ima poremećaj metabolizma, tj. stanje poznato kao predijabetes. Vrednosti između 7 i 11 mmol/l ukazuju na intoleranciju na glukozu, dok su vrednosti glukoze preko 11 mmol/l jasan znak da je osoba razvila dijabetes.

Prosečna vrednost glukoze u krvi u toku 3 meseca – HbA1c

Bitan test u postavljanju dijagnoze predijabetesa i dijabetesa je HbA1c test (glikozilirani hemoglobin), koji pokazuje prosečnu vrednost šećera u krvi u toku tri meseca. Ovaj parametar pokazuje koncentraciju glukoze u krvnim ćelijama, tj. eritrocitima. Životni vek eritrocita je 120 dana, pa je HbA1c dobar indikator koliko je šećera bilo u krvi u poslednja 3-4 meseca. Osobama sa dijabetesom savetuje se da ovaj test rade na svakih 3 – 6 meseci.

Posebna priprema nije potrebna. Poželjno je da uzimanje uzorka ne bude neposredno posle obroka.

HbA1c test se radi:

1. Ukoliko se javi povišeni šećer u laboratorijskim nalazima,
2. zbog provere predijabetesa ili postavljanja dijagnoze insulinske rezistencije,
3. kao deo procesa uspostavljanja dijagnoze dijabetesa,
4. kao provera terapije kada je dijabetes već dijagnostifikovan itd.

Svako odstupanje glukoze od normalnih vrednosti nosi sa sobom rizik od pojave različitih komplikacija. Visok nivo šećera vremenom opterećuje sve vitalne organe i vodi u dijabetes, dok nizak nivo šećera ugrožava rad mozga.

Hiperglikemija – simptomi

Hiperglikemiju (povišen nivo glukoze u krvi) karakterišu sledeci simptomi:

• malaksalost, zamor, pospanost, vrtoglavica, žeđ, suvoća usta, karakterističan zadah, preznojavanje,osecaj gladi, drtanje, učestalo mokrenje, problemi sa probavom, kožom, vidom…

Hiperglikemija može da bude okidač za oštećenje ćelija i razvoj veoma ozbiljnih oboljenja, kao što su oštećenje srce i krvnih sudova, bolesti bubrega, gubitak vida, moždani udar itd.

Usled povišenog šećera u krvi dolazi i do povećanja triglicerida, jer jetra metaboliše višak glukoze u masti.Višak glukoze se najpre deponuje u glikogen, a dalji višak u trigliceride.

Kada su vrednosti glukoze u krvi vece od 10 mmol/L, pojavljuje se i glukoza u urinu (glukozurija).

Povišena glukoza u krvi može se javiti i kod ljudi koji ne boluju od šećerne bolesti. Faktori rizika koji mogu dovesti do hiperglikemije su:  nasledni faktori, fizički napor, svakodnevni stres, različite infekcije, starije životno doba, trudnoća, nedovoljno sna, nepravilna i neredovna ishrana, manjak fizičke aktivnosti, gojaznost itd.

Povišena glukoza se javlja i kod povišenih hormona rasta, adrenalina, hormona štitne žlezde, kortizola itd.

Hipoglikemija

Hipoglikemija (nizak nivo glukoze) je česta pojava kod dijabetičara na insulinu, osoba koje su imale velike stresove, operacije želuca, pankreasa, kod osoba koje se hrane nezdravo, kao i kod osoba koje sprovode česte dijete gladovanja.

Kod hipoglikemije, koja je takođe veoma opasna, nagli pad šećera u krvi može da izazove konfuziju, preznojavanje, zamagljenost vida, poremećaj govora, gubitak svesti, srčani ili moždani udar.

Prva pomoć kod hipoglikemije je trenutno podizanje šećera u krvi unosom ugljenih hidrata (čokoladica, sok, med, šećer rastvoren u vodi, bombon i slično). Kod ozbiljnijih stanja, koriste se intravenski rastvori glukoze.

Šta je dijabetes?

Dijabetes je opasna bolest, koja počinje bez simptoma dok nivo glukoze u krvi ne postane dovoljno visok, kada počinju prve tegobe. Tako može da se razvija godinama.

Redovno kontrolisanje krvne slike i biohemije je jako važno kako biste imali uvid u opšte zdravlje vašeg organizma. Svako odstupanje nivoa glukoze od normalnih vrednosti, kao i pojava karakterističnih simptoma koji ukazuju na dijabetes, znak je da bi trebalo što pre da se javite endokrinologu.

Dijabetes može da izazove ozbiljne komplikacije oštećenja najpre malih, zatim i većih krvnih sudova (neuropatije, oštećenje kapilara u oku, otkazivanje bubrega), povecan rizik srčanog i moždanog udara.

GLUKOZA U TRUDNOĆI

Trudnice mogu razviti dva oblika dijabetesa:

• predgestacijski, tj. hronični dijabetes (sa kojim ulaze u trudnoću) i
• gestacijski (javlja se u trudnoći).

Osim hormona, postoje određeni faktori rizika koji povećavaju mogućnost povećanja nivoa glukoze u trudnoći:  trudnice preko 30 godina, gojaznost, nasledne predispozicije, prethodne trudnoće  praćene dijabetesom, sindrom policističnih jajnika,  hipertenzija, cigarete…

Gestacijski ili trudnički dijabetes ispoljava se kao smanjena tolerancija na glukozu tokom perioda trudnoće. Najčešće se ispoljava između 24. i 28. nedelje trudnoće, a šest nedelja nakon porođaja nestaje (kada se hormoni vrate u normalan nivo).

Svim trudnicama se u okviru redovnih kontrolnih pregleda savetuje da odrade OGTT test, koji će pokazati da li postoji problem gestacijskog dijabetesa, radi uspostavljanja adekvatne terapije.

Ukoliko se zanemare signali koji prate dijabetes u trudnoći, može doći do brojnih komplikacija kao što su: prevremeni porođaj, preeklampsija (povišeni krvni pritisak), beba velike porođajne težine itd.

U laboratoriji Minmedik lab, OGTT test možete uraditi bez čekanja, u zakazanom terminu koji Vama odgovara. Zakazivanje termina testiranja možete izvršiti putem e-maila ili na broj telefona 011/43-83-995, gde Vam je naše stručno osoblje dostupno za sva dodatna pitanja.