UREA i KREATININ – pokazatelji kako rade bubrezi

Šta je kreatinin?

Kreatinin je parametar, kojim se procenjuje pravilan rad bubrega. Kreatinin se stvara u mišićima (dominantno u skeletnim mišićima), koji ga konstantno proizvode u okviru metaboličkih procesa. Na taj način, kreatinin predstavlja sporedni proizvod metabolizma, koji putem krvi dospeva do bubrega u potpunosti se izbacuje iz organizma, preko urina (ekskrecija kod zdravih ljudi je konstantna).

Količina kreatinina u krvi (serumu) može se uzeti kao pokazatelj da li bubrezi rade kako treba. Drugi način provere kreatinina je putem urina.

Bubrežne infekcije češće su kod starijih ljudi, dijabetičara, ljudi sa hipertenzijom, ili osoba koje koriste određene lekove koji utiču na rad bubrega (NSAIL, hemoterapijski lekovi, cefalosporini…).

Simptomi bubrežnih infekcija su:

• oslabljen apetit,
• konstantan umor,
• oticanje oko očiju, u zglobovima i stopalima,
• grčevi u mišićima,
• učestalo i bolno mokrenje,
• pojava krvi u urinu.

Koje su normalne vrednosti kreatinina u krvi?

U Minmedik laboratoriji  referentne vrednosti kreatinina za odrasle osobe su:

• 44–80 μmol/l – kod žena
• 62–106 μmol/l – kod muškaraca

Kod dece su referentne vrednosti niže.

Vrednosti kreatinina zavise od mnogih faktora, uključujući:

• starost, pol, telesnu težinu, stepen uhranjenosti, mišićnu konstituciju (produkcija kreatinina je proporcionalna mišićnoj masi), vežbanje, operativne zahvate koji obuhvataju amputaciju udova.

Niži kreatinin je kod male dece u odnosu na vrednosti kod odraslih; vrednosti kod žena u odnosu na muškarce, kod ležećih pacijanata (atrofiranih mišića).

Snižen i povišen nivo kreatinina u krvi

Snižen kreatinin:

Uglavnom se javlja kod starijih osoba, usled postepenog gubitka mišićne mase (posebno npr ležećih pacijenata), ali i kod dece i ljudi koji imaju smanjen unos proteina. Niske vrednosti kreatinina mogu biti znak i ozbiljne pothranjenosti (kod ljudi koji su u terminalnoj fazi maligniteta ili ciroze jetre). Takođe, žene tokom trudnoće imaju snižen nivo kreatinina, zbog veće količine tečnosti u organizmu.

Kako uticati na snižen nivo kreatinina?

Na niži nivo kreatinina može se uticati povećanjem fizičke aktivnosti i dobijanjem na mišićnoj masi, kao i sprovođenjem proteinske ishrane.

Viši kreatinin:

Kod osoba koje se bave sportom, fizički aktivnijih, kod uzimanja suplementacije kreatina, dehidratacije, dominiraja proteina u ishrani

** Povišen nivo kreatinina može biti pokazatelj ozbiljnih oboljenja – bubrežne infekcije, akutnog ili hroničnog zastoja rada bubrega, dijabetesa, hipertenzije, srčanih oboljenja, upale prostate kod muškaraca, gihta, opstrukcije urinarnog trakta, kod pacijenata na dijalizi.

Ako su povišene ili smanjene vrednosti kreatinina trenutne, komplikacije po zdravlje ne postoje. Međutim, ukoliko dolazi do odstupanja od referentnih vrednosti duži vremenski period, jasno je da je funkcija bubrega narušena.

Kreatinin iz 24h urina može ukazati na početak dijabetesne nefropatije. Međutim, za uspostavljanje ovakvih dijagnoza, potrebno je znati da li se radi o osobi sa stabilnom mišićnom masom.

Bitan parametar je i određivanje klirensa kreatinina kojim se ocenjuje brzina glomerularne filtracije. Računa se na osnovu koncentracije kreatinina u serumu i kreatinina u 24h urinu.

Kako smanjiti povišen nivo kreatinina u krvi?

Povišen kreatinin koji se javlja zbog oštećenja bubrega, mora se kontrolisati lekovima i promenom životnih navika (ishrana sa više voća i povrća, sa manjim unosom mesa, slatkog, masti, soli, izbacivanje alkohola) kako ne bi došlo do daljeg oštećenja i progresije bolesti.

Šta je urea?

Urea predstavlja parametar bubrežne funkcije, koji se javlja kao krajnji proizvod u okviru metaboličkih procesa razlaganja proteina tj. aminokiselina.

Sintetiše se u ciklusu uree u jetri i to iz amonijaka koji nastaje deaminacijom aminokiselina. Amonijak je veoma toksično jedinjenje po organizam, dok urea nije, i samim tim je neophodno da se amonijak transformiše u oblik koji neće štetiti organizmu.

Putem krvotoka se dalje transportuje do bubrega, koji vrše filtraciju i putem mokraće je izlučuju iz organizma. Osim putem urina, urea se izlučuje i preko creva, tj. putem stolice, kao i preko znojenja.

Merenjem količine uree u krvi zajedno sa kreatininom i upoređivanjem njihovog odnosa, dobijaju se daleko preciznije informacije o aktivnosti bubrega. Kada se koristi zajedno sa određivanjem serumskog kreatinina može da pomogne u diferencijalnoj dijagnozi tri tipa azotemije: prerenalne, renalne i postrenalne.

Pošto je urea rezultat metaboličke razgradnje proteina u organizmu, jasno je da će njene vrednosti varirati u zavisnosti od količine proteina koje se unose hranom, od samog procesa razgradnje proteina u organizmu, kao i od izlučivanja putem urina.

Koje su normalne vrednosti uree u krvi?

Referentne vrednosti uree u krvi zavise i od starosti, pa se rezultati razlikuju kod dece i odraslih.

Referentne vrednosti uree za odrasle u Minmedik laboratorija su: 2,8 –7,4 mmol/L

Snižen i povišen nivo uree u krvi

Povišena urea u krvi:

Sva stanja ili bolesti koje utiču na funkciju bubrega, posledično utiču i na nivoe uree u organizmu. Ukoliko jetra produkuje veće nivoe uree, a bubrezi nisu u stanju da filtriraju ureu iz krvi, tada nivoi uree u krvi rastu.

Povišene vrednoti uree u krvi mogu da ukažu na bubrežnu slabost, jer oštećeni bubrezi gube sposobnost filtracije uree iz organizma.

Međutim, do povišene uree u krvi može doći i usled drugih raloga:

• Povećanog unosa proteina: dijete koje su bazirane na proteinima, povećan unos mesa, gojaznost
• Povećane razgradnje proteina: hroničnog stresa, groznice,
• stanja šoka usled fizičkih trauma, kada su povišeni kortizol, adrenalin
• visokog holesterola,
• ali i zbog kamena u bubregu,
• pojave karcinoma bubrega,
• krvarenja u probavnom sistemu,
• opstrukcije urinarnog trakta,
• povišenog krvnog pritiska,
• srčanih slabosti

Snižena urea u krvi:

Javlja se izuzetno retko. Rezultati krvi koji ukazuju na sniženu ureu, dok su ostali parametri dobri, uglavnom nemaju veći značaj.

Međutim, ako postoje i drugi simptomi, snižena urea može se javiti usled unošenja preterano velikih količina tečnosti, smanjenog unosa proteina, dugotrajnog gladovanja,malnutricija, u trudnoći.

Retko, niske vrednosti uree mogu ukazivati i na ozbiljna oboljenja, kao što su ciroza jetre, žutica ili celijakija.

Kako se mere kreatinin i urea u krvi?

U Minmedik laboratoriji provera nivoa kreatinina i uree je vrlo jednostavna i radi se u okvirima standarne biohemije.

Ovi parametri su naročito važni za osobe koje imaju određene bubrežne probleme (infekcije ili oboljenja bubrega, bubrežna disfunkcija itd.).

Kreatinin je bolji parametar za prikazivanje bubrežne funkcije od uree, ali posmatranje uree i kreatinina u kombinaciji je znacajno u postavljanju dijagnoze ili praćenju terapije.

Priprema za određivanje uree i kreatinina

Priprema za vađenje krvi – priprema je kao i za svako vađenje krvi – krv se vadi ujutru iz vene, nakon min 12 h gladovanja (zbog tačnosti rezultata).

Ukoliko uzimate određene lekove koji utiču na vrednosti kreatinina i uree, potrebno je to da istaknete lekaru.

U Minmedik laboratoriji ovi nalazi su gotovi u toku istog dana.

Za više informacija oko laboratorijskih analiza i konsultacije oko pravilne pripreme, kontaktirajte nas putem telefona 011/43-83-995  ili 065/94-90-835, mail-a ili posetite lično u prostorijama Minmedik laboratorije na adresi Živka Davidovića 78.