TSH (tireoidni stimulišući hormon)

TSH

Šta je TSH hormon i kako utiče na funkciju štitne žlezde?

TSH je hormon koji se sintetiše u prednjem režnju hipofize i koji reguliše koncentraciju hormona štitne žlezde.

Kada je nizak nivo tireoidnih hormona T3 i T4 u krvi, hipotalamus će osloboditi TRH hormon koji će stimulisati hipofizu da produkuje TSH, a on će dalje stimulisati štitnu žlezdu da proizvodi hormone T3 i T4 dok se ne uspostavi njihov normalan nivo u cirkulaciji. Ovaj proces u organizmu funkcioniše po principu negativne povratne sprege – nizak nivo TSH uslovljen je visokim hormonima štitne žlezde, a visok TSH niskim hormonima štitne žlezde. Da bi stvorila T3 i T4, štitnoj žlezdi potrebne su i odgovarajuće količine joda, koji unosimo putem hrane.

TSH ima glavnu ulogu u kontroli brzine metaboličkih procesa organizma, procesu rasta i reprodukcije.

Ko treba da ispita nivo TSH hormona?

TSH se određuje kod:

osoba koje imaju dijagnostifikovan poremećaj štitne žlezde (hipertireoidizam ili hipotireoidizam);
osoba koje imaju simptome povišenih ili sniženih vrednosti tireoide;
osobama koje imaju uvećanu štitnu zlezdu ili čvoriće na štitnoj žlezdi (potvrđeni ultrazvučnim pregledom);
kao hitna analiza, jer poremećaj u radu štitne žlezde može dovesti do jakih tahikardija i dr srčanih oboljenja;
u cilju praćenja terapije (kada se određuje zajedno sa hormonima štitne žlezde (T3/fT3 i T4/fT4) za praćenje toka bolesti i kontrolu terapije za tiroidnu žlezdu/hipofizu;
u sklopu kontrolnih/sistematskih pregleda (provera opšteg zdravstvenog stanja) – najčešće je dovoljno u tom slučaju uraditi TSH i fT4;
kod novorođenčadi u sklopu postnatalnog skrininga;
periodično tokom trudnoće (jer su tireoidni hormoni jako značajni za razvoj nervnog sistema fetusa, posebno u prvom trimestru).

** TSH je vrlo osetljiv i specifičan parametar za procenu tiroidne funkcije i posebno je pogodan za ranu detekciju ili isključivanje poremećaja u glavnom regulatornom lancu između hipotalamusa, hipofize i tiroidne žlezde.

Referentne vrednosti TSH hormona

Referentne vrednosti TSH menjaju se u zavisnosti od pola, starosti, kao i u trudnoći.

U Minmedik laboratoriji referentne vrednosti TSH hormona za odrasle su:
0.35 – 4.75 μIU/ml.

Rezultati TSH analize mogu ukazivati na različita stanja. S tim u vezi, evo nekoliko mogućih interpretacija:

0 – 0.35 μIU/ml – nizak TSH (hipertireoza)

0.35 – 4.75 μIU/ml – normalne vrednosti TSH

4.75 – 10 μIU/ml – blago povišene vrednosti TSH (blagi hipotireodizam)

> 10 μIU/ml – povišen TSH (hipotireoza)

Povišeni ili sniženi nivoi TSH mogu ukazivati na različita oboljenja i poremećaje štitne žlezde – od bezopasnih promena poput strume (uvećana štitna žlezda), kada nije potrebno lečenje do veoma opasnog karcinoma tiroide.

Povišen ili nizak nivo TSH hormona i stanja na koje ukazuju

Hipotireoza – odlikuje se nedovoljnim lučenjem hormona štitne žlezde i njenim smanjenim radom, što uslovljava povišeni nivo TSH hormona (hipofiza, kao kompenzaciju za hormone štitne žlezde, proizvoditi više TSH.)

Osim nedovoljne proizvodnje hormona štitne žlezde, na visok nivo TSH mogu uticati sledeća stanja:

Hašimotov tiroiditis (autoimuna bolest)- hronična upala štitne žlezde,
hirurški zahvat na štitnoj žlezdi,
posledica lečenja hipertireoze,
različite terapije lekovima i zračenjem,
nasledni faktori,
poremećaj hipofize,
nedostatak joda u ishrani,
trudnoća u poslednjih 6 meseci.

Simptomi hipotireoze su:

pojačan umor,
dobijanje na težini,
mišićna slabost,
oticanje lica i vrata,
pojačana osetljivost na niske temperature,
promuklost,
suva koža,
tanka kosa,
usporen rad srca,
poremećaj u menstrualnim ciklusima,
problemi sa plodnošću,
zatvor,
problemi sa pamćenjem i koncentracijom.

Hipotireoza (visok nivo TSH ) može se lečiti određenim lekovima, koji zamenjuju nedostajuće hormone štitne žlezde.

Hipertireoza – odlikuje se povećanim lučenjem hormona štitne žlezde i njenim pojačanim radom, što uslovljava nizak nivo TSH hormona (tada hipofiza radi uspostavljanja hormonske regulacije proizvodi manje TSH).

Simptomi hipertireoze su:

nervoza,
razdražljivost,
promene raspoloženja,
slabost mišića,
ubrzan rad srca (tahikardija),
podrhtavanje ruku (tremor),
pojava otoka na dnu vrata (uvećana štitna žlezda),
nesanica,
dijareja,
gubitak težine,
znojenje…

Na hipertireozu (snižen nivo TSH ) mogu uticati različita oboljenja: Grejvsova bolest, Basedovljeva bolest (autominuno oboljenje), Palmerova bolest, tireoiditis.

Lečenje hipertireoze (nizak TSH) može se sprovoditi kombinacijom antitireoidnih lekova i beta blokatora. Još jedan efikasan tretman je terapija radiojodom, koja uništava ćelije koje proizvode tireoidne hormone. Ukoliko je reč o teškoj hipertireozi, sprovodi se hirurško uklanjanje štitne žlezde.

Kako se meri nivo TSH u krvi i da li je potrebna posebna priprema?

Uzorak je serum (venska krv). U Minmedik laboratoriji se rezultat TSH dobija u toku istog dana.

Osobe koje uzimaju hormone štitne zlezde kao terapiju moraju da prate uputstva svog lekara o vremenu kada da određuju nivo leka. Krv se najčešće uzorkuje neposredno pre uzimanja naredne doze.

Za osobe koje nisu na terapiji posebna priprema nije potrebna, poželjno je da uzimanje uzorka krvi ne bude neposredno posle obroka.

Određeni suplementi, posebno B vitamina mogu uticati na vrednosti hormona štitne žlezde, pa ih nije poželjno uzimati neposredno pre vađenja.

Poželjno je da se analize hormona rade u jutarnjim časovima

Osobama koje boluju od akutnih oboljenja savetuje se da ne određuju hormone štitne žlezde dok se ne oporave od istih.

Koncentracije TSH određene testovima različitih proizvođača mogu varirati zbog razlika u metodama i specifičnosti testova. Vrednosti TSH je najbolje pratiti jednom metodom, tj. u jednoj laboratoriji. Ukoliko se odlučite za praćenje ove analize u Minmedik laboratoriji, najbolje je da nastavite praćenje u istoj. Nemojte interpretirati rezultate testa kao apsolutni dokaz prisustva ili odsustva bolesti. Rezultate testa interpretira doktor zajedno sa drugim dijagnostičkim testovima kao i kliničkom slikom pacijenta.

Vrednosti TSH variraju i u toku dana, a u toku terapije treba očekivati varijacije u vrednostima prilikom kontrolisanja, dok se homeostaza organizma ne uspostavi u tim uslovima.

Kako se vrednosti TSH menjaju u zavisnosti od pola, starosti i u trudnoći?

TSH kod muškaraca i žena:

Poremećen rad štitne žlezde (hipertireoza i hipotireoza) češće se javlja kod žena nego kod muškaraca.Rizik od disfunkcije rada štitne žlezde (češće hipotireoze – povišen TSH) kod žena povećava se tokom trudnoće i menopauze.

Kod muškaraca stanje štitne žlezde povezano je sa pojavom erektilne disfunkcije.

TSH prema starosti:

Pri rođenju, nivo TSH hormona je najveći kod beba i postepeno se smanjuje kako dete odrasta.

Sa starenjem, nivo TSH u krvi raste. Najčešće stanje štitne žlezde kod ljudi preko 60 godina je hipotireoza (povišen TSH), koje se godinama stalno uvećava.

TSH u trudnoći:

Na početku trudnoće kako HCG raste, tako TSH vrednost pada i stabilizuje se oko
15 – 20e nedelje trudnoće. Stoga su i referentne vrednosi TSH za trudnice u prvom trimestru različite.

U Minmedik laboratoriji referentne vrednosti TSH u prvom trimestru trudnoće su:
0,4 – 2,5 µIU/ml.

Grafik zavisnosti TSH i HCG tokom trudnoće

Očuvana funkcija štitne žlezde ima veliki značaj za reproduktivno zdravlje žena, naročito onih koje planiraju trudnoću. Kako je tireoidna žlezda važna za mnogobrojne procese u telu, njen poremećen rad, a samim tim i nivo TSH, može direktno ili indirektno uticati na trudnoću i njen tok. Ukoliko je funkcija štitne žlezde povišena ili smanjena, mogu se javiti dva glavna problema kod žena u fertilnom periodu – neplodnost i spontani pobačaj.

Nedovoljno aktivna štitna žlezda (hipotireoza – visok TSH ), može negativno uticati na ovulaciju, što povećava neplodnost kod žena. Čak i ako zatrudne, osobe sa hipotireozom su u povećanom riziku od pobačaja, gestacijske hipertenzije, abrupcije placente, postporođajnog krvarenja.

Sa druge strane, hipertireoza (nizak TSH) se može javiti tokom trudnoće, ali i nakon nje, kada može dovesti do spontanog pobačaja ploda u trudnoći, prevremenog porođaja, rođenje bebe male telesne težine, komplikacija u trudnoći (preeklampsija, srčani problemi). Hipertireozu kod trudnica najčešće uzrokuje tzv. Grejvsova bolest – autoimuna bolest koja se javlja kada previše aktivan imuni sistem počne da formira antitela koja napadaju štitnu žlezdu.

Na nivo TSH mogu uticati i mnogi drugi faktori – genetski, korišćenje lekova i suplemenata (suplementi B vitamina npr.), primena dijeta i nedovoljni unos joda, pušenje, spoljašnji zagađivači itd.