VITAMIN D (25-OH)

Vitamin D spada u grupu liposolubilnih (rastvorljiv je u mastima) steroidnih jedinjenja.

Vitamin D je vitamin koji potpomaže bolju apsorpciju kalcijuma i fosfora u organizmu, imajući pri tome glavnu ulogu u izgradnji i održavanju zdravlja kostiju.

Važna uloga vitamina D je i sposobnost da deluje direktno na imunološki odgovor organizma.

VITAMIN D (25-OH)

Oblici vitamina D u organizmu

Glavni oblici vitamina D važni za čoveka su:

  1. D2 – holekalciferol
  2. D3 – ergokalciferol

Naše telo samo proizvodi ovaj vitamin kada je koža izložena sunčevoj svetlosti (to je vitamin D3 – holekalciferol), ali unosimo ga u organizam i hranom kao suplement, to je vitamin D2 (ergokalciferol, ljudski organizam ga ne može produkovati).

Za apsorpciju vitamina D neophodna je mast, odnosno soli žučnih kiselina. Apsorbovanje pomažu i vitamini A, C, fosfor, kalcijum.

Vitamin D je otporan na visoke temperature, nije rastvorljiv u vodi, pa se prilikom kuvanja i pripremanja hrane u vodi ne gubi.

Hrana bogata vitaminom D je: riblje ulje, mleko i mlečni proizvodi, meso, riba i jaja.

U organizmu se i D2 i D3 prvo transformišu u 25OH vitamin D, a potom u 1,25OH vitamin D (biološki aktivan oblik).

Zbog dugog poluživota (2-3 nedelje) i veće koncentracije, 25OH D obično se meri za procenu i praćenje stanja vitamina D kod pojedinaca.

Vitamin D (25-OH) je metabolit kojeg treba meriti u krvi da bi se utvrdio ukupni status vitamina D, jer je on glavni oblik skladištenja vitamina D u ljudskom telu.

Koja je uloga vitamina D u organizmu?

Primarna uloga vitamina D je održavanje homeostaze i konstantne koncentracije kalcijuma i fosfata u krvi.

Vitamin D učestvuje u regulaciji metabolizma kalcijuma, fosfora i u manjoj meri magnezijuma i učestvuje u regulaciji imunog sistema. Vitamini D povećavaju apsorpciju kalcijuma iz gastrointestinalnog trakta a takođe pomaže u kontroli deponovanja kalcijuma u kost. Neophodan je za rast u celini, reguliše kalcifikaciju kostiju, stvaranje dentina i zubnog emajla. Dakle, vitamin D je od presudnog značaja za zdravlje (rast i razvoj) kostiju.

Vitamin D total se koristi u diferencijalnoj dijagnozi rahitisa i osteomalacije, za praćenje stepena mineralizacije kostiju da se procene depo (zalihe) istog u organizmu (hipo ili hipervitaminoze), kao i za praćenje zamenske terapije suplementima (praćenje terapijskog efekta).

Vitamin D total se određuje osobama: koje imaju povišene ili snižene nivoe kalcijuma, fosfata i/ili PTH, koje imaju simptome koštanih oboljenja, koje su u riziku od nastanka nedostatka vitamina D (osobe na dugotrajnoj antikonvulzivnoj terapiji) ili kod kojih se sumnja da imaju nedostatak vitamina D, kao i periodično da bi se procenio odgovor na terapiju kod dijagnostifikovanog nedostatka vitamina D.

** Vitamin D primenjuje se i u lečenju nekih oblika raka, jer se pokazalo da kalcitriol utiče na rast i diferencijaciju ćelija kože i ćelija važnih za imunitet. Koristi se i kao dodatak u lečenju nekih autoimunih bolesti (multipla skleroza, reumatoidni artritis i šećerna bolest).

*** Novija istraživanja pokazala su da aktivni oblik kalcitriol utiče na beta-ćelije pankreasa, koje luče insulin, pa se kod ljudi kojima nedostaje vitamin D javljaju poremećaji u izlučivanju insulina.

Koje su dnevne potrebe za vitaminom D?

Smatra se da je izlaganje kože suncu 10-15 minuta dvaput nedeljno dovoljno da se osiguraju adekvatne količine vitamina D. Međutim, treba naglasiti da upotreba krema za sunčanje smanjuje proizvodnju vitamina D i do 95%. Zagađeni vazduh može blokirati ultraljubičaste zrake, pa osobe koje žive u velikim gradovima s razvijenom industrijom, kao i one koje izbegavaju izlaganje suncu, treba vitamin D da unose hranom.

Preporučene dnevne doze:

  • Deca – 400 i.j. (internacionalnih jedinica)
  • Odrasli – 600 i.j.
  • Trudnice i dojilje – 800 i.j.
  • Starije osobe preko 70 godina – 800 i.j.

 Deficit vitamina D (niske koncentracije) 

Deficit vitamina D izaziva slabost mišića, dok se padovi kod starijih osoba dovode u vezu sa uticajem vitamina D na mišićnu funkciju.

Kod starijih osoba deficit vitamina D, može prouzrokovati osteomalaciju, povećani metabolizam kostiju, smanjenje koštane mase, smanjenje mineralne gustine kostiju i rizik od fraktura kostiju.

Kod dece, teški oblik deficijencije dovodi do deformiteta kostiju poznatog pod nazivom rahitis.

Ako u hrani koju svakodnevno unosimo u organizam nema dovoljno kalcijuma, telo će kalcijum uzimati iz kostiju, jer je u njima smešteno oko 95%  kalcijuma, i koristiti ga za ugradnju u membrane ćelija i za neke druge funkcije neophodne za život. Ukoliko telu nedostaje vitamin D, kalcijum unet u organizam ne može se apsorbovati, pa se kao posledica toga kod odraslih ljudi javlja osteomalacija i osteoporoza, a kod dece rahitis.

Rahitis je tipična bolest uzrokovana nedostatkom kalcijuma i fosfora, gde kosti postaju mekane, zbog čega mogu nastati deformacije, naročito kostiju pod opterećenjem. Simptomi kod dece su smanjenje čvrstine kostiju lobanje, simetrično okoštavanje čeone i parijetalne kosti (četvrtasta glava), zadebljanja hrskavice na mestu spajanja grudne kosti i rebara-rahitične brojanice, grudni koš je deformisan, kasnije je se javljaju kifoza i deformiteti nogu (O ili X noge), mišići su mlitavi, javljaju se teški tetanički grčevi. S obzirom da se kosti kod dece još razvijaju, može doći do poremećaja u okoštavanju. Vitamin D važan je i za apsorpciju fosfora, drugog važnog sastojka kosti i zuba. Nedostatak kalcijuma i fosfora kod dece može uzrokovati nedovoljno stvaranje zubne gleđi, što kasnije dovodi do propadanja zuba.

Osteomalacija je omekšavanje kostiju (često se naziva rahitis odraslih), koje prate karakteristični bolovi u kostima kičmenog stuba, karlice i nogu, a zatim teški deformiteti kičme, karlice i ekstremiteta.

Deficit vitamina D je često uzrok sekundarnog hiperparatireoidizma (povišen PTH ).

Do deficita vitamina D može doći i zbog smanjene apsorpcije u crevima, kod bolesti bubrega, jetre (masna jetra), kod gojaznih (zbog zadržavanja u masnom tkivu).

Nedostatak vitamina D vezuje se za dijabetes, različite oblike kancera, kardiovaskularnih oboljenja, autoimunih oboljenja kao i urođenih imunoloških oboljenja.

Simptomi manjka vitamina D su:

  • nervoza,
  • proliv,
  • nesanica,
  • grčevi mišića,
  • slabljenje kostiju i može pogoršati osteoporozu.

Prekomerni unos vitamina D

Povišene vrednosti vitamina D mogu izazvati povišene nivoe kalcijuma u krvi, što može dovesti do problema sa brojnim organima, između ostalog sa srcem, bubrezima i mišićima.

Simptomi povišenih vrednosti vitamina D u organizmu mogu se manifestovati kroz mučninu, povraćanje, vrtoglavicu, zamagljivanje vida i umor.

Takođe, još neki od simptoma mogu biti i bol u mišićima, slabost mišića, ubrzano disanje i poremećaj nivoa kalcijuma u krvi. Ako se sumnja na prekomerni unos vitamina D, preporučuje se da se odmah konsultujete sa izabranim lekarom, kako bi se utvrdilo vaše stanje.

Analiza vitamina D u Minmedik laboratoriji

Referentne vrednosti vitamina D u Minmedik laboratoriji:

Deficit: < 20 ng/ml

Nedovoljno: 20 – 30 ng/ml

Dovoljno: 30 – 100 ng/ml

**Teska deficijencija: < 12ng/ml **Intoksikacija: > 160ng/ml

Uzorak: serum (venska krv)

U Minmedik laboratoriji rezultati budu gotovi istog dana.

Posebna priprema nije potrebna. Važno je reći da ukoliko se uzima biotin (kombinacija vitamina i minerala), kao sastavni deo terapije, mora proći 8h od poslednje uzete doze pre određivanja nivoa vitamina D, kako bi se dobili validni rezultati.

Poželjno je da uzimanje uzorka ne bude neposredno posle obroka.

**Koncentracije vitamina D određene testovima različitih proizvođača mogu varirati zbog razlika u metodama i specifičnosti testova. Vrednosti vitamina D je najbolje pratiti jednom metodom, tj. u jednoj laboratoriji. Ukoliko započnete praćenje vitamina D u Minmedik laboratoriji, poželjno je da u istoj i nastavite.

*** Za sve informacije vezane za analizu vitamina D kao i sve druge analize, stručno osoblje Minmedik laboratorije vam je dostupno putem telefona 011/43-83-995, 064/94-90-835 ili putem mail-a: .