Epštajn – Barov virus (EBV); mononukleoza

Epštajn – Barov virus (EBV) je jedan od najrasprostranjenijih humanih virusa. Deo je porodice herpes virusa, kojoj, između ostalih, pripadaju i virusi Herpes simpleks (HSV) 1 i 2, Varičela zoster (VZV) i Citomegalo virus (CMV).

Smatra se da preko 90% odraslih ljudi ima antitela na Epštajn – Barov virus, odnosno da je inficirano nekad tokom života. Do infekcije najčešće dolazi u detinjstvu i ranoj mladosti.

Deca postaju podložna ovom virusu kada prestane zaštita antitelima prenetim od majke tokom trudnoće. Kod dece je infekcija najčešće vrlo blaga ili asimptomatska – prolazi bez simptoma.

Kod adolescenata i mlađih odraslih osoba zaraza ovim virusom se često ispoljava kao infektivna mononukleoza ili bolest poljupca. Taj naziv ukazuje na najčešći način prenosa virusa – putem pljuvačke, direktnim kontaktom ili putem čaša i pribora za jelo. Ređe, virus se može preneti polnim putem.

Simptomi infektivne mononukleoze pojavljuju se posle inkubacije od nekoliko nedelja od kontakta sa virusom i traju obično oko dve do četiri nedelje i obuhvataju umor, povišenu tempraturu, glavobolju, bol u grlu, mišićima i zglobovima, uvećane limfne čvorove na vratu i uvećanu slezinu i jetru. Umor može potrajati i nekoliko meseci posle zaražavanja. Lečenje je simptomatsko uz dosta tečnosti i lekove za snižavanje temperature i ublažavanje bolova. Efikasna vakcina zasad ne postoji.

Virus ostaje u organizmu celog života u latentnom (uspavanom) obliku. Zasad nije poznato koji faktori dovode do ponovne aktivacije ovog virusa u organizmu.

Epštajn – Barov virus se smatra onkogenim virusom – vezuje se za malignu transformaciju ćelija i nastanak nekih vrsta raka. To su limfoproliferativne bolesti: Burkitov limfom i Hodžkinov limfom, kao i maligni tumori drugih organa: rak želuca i nazofaringealni karcinom. Infekcija ovim virusom vezuje se i za razvoj nekih autoimunih oboljenja – sistemskog eritematoznog lupusa, reumatoidnog artritisa i multiple skleroze.

Koje analize uraditi kod sumnje na mononukleozu?

Kod sumnje na infektivnu mononukleozu preporučuje se analiza kompletne krvne slike sa leukocitarnom formulom i enzima transaminaza, kao i prisustva specifičnih antitela na EBV. Prisustvo samog virusa se ne utvrđuje.

Krvna slika i leukocitarna formula pokazuju povećan broj belih krvnih zrnaca (leukocitoza) i povećan broj limfocita, jedne vrste leukocita (limfocitoza). Ove promene često prati manji broj neutrofila, još jedne vrste leukocita (neutropenija) i manji broj krvnih pločica (trombocitopenija). Javlja se povećana aktivnost jetrinih enzima transaminaza (AST i ALT).

U krvi se određuje više različitih antitela na EBV. Antitela se razlikuju po vremenu nastanka i po delu virusa na koji reaguju.

Antigeni kapsida – proteinskog omotača virusa (VCA) stimulišu nastanak dve vrste antitela, anti – VCA IgM i anti – VCA IgG. Obe vrste antitela se javljaju na početku akutne infekcije, ali anti – VCA IgM nestaju iz krvi posle nekoliko nedelja, dok anti – VCA IgG u krvi ostaju doživotno. Antitela protiv virusnog antinuklearnog antigena (anti – EBNA-1 IgG) se javljaju dva do četiri meseca od izbijanja infekcije i do kraja života su prisutna u krvi.

Kod osoba sa zdravim imunim odgovorom (imunokompetentni) se pomoću ove tri analize u najvećem broju slučajeva može utvrditi da li se radi o primarnoj, akutnoj ili prošloj infekciji. Kada to nije moguće, potrebne su dodatne analize. Tumačenje rezultata analize antitela na EBV prikazana je u sledećoj tabeli.

Tabela 1. Tumačenje prisustva različitih antitela na EBV kod imunokompetentnih osoba

Prisustvo anti – VCA IgM i IgG bez prisustva anti – EBNA-1 IgG pokazatelj je akutne infekcije. Prošla infekcija detektuje se odsustvom anti – VCA IgM i prisustvom antitela anti – VCA IgG i anti – EBNA-1 IgG. Ukoliko su sve tri vrste antitela prisutne, akutna infekcija polako jenjava. ili je došlo do reaktivacije virusa.

Određivanje antitela nije dovoljno pouzdano kod osoba sa oštećenim imunim odgovorom (imunokompromitovani) i obolelih od tumora povezanih sa ovim virusom.

Kao dodatni testovi, u nedovoljno jasnim situacijama, mogu se, između ostalih, koristiti Paul – Bunnell test i aviditet anti – VCA IgG antitela.

Paul – Bunnell test (test heterofilnih antitela) se zasniva na aglutinaciji (slepljivanju) eritrocita drugih životinjskih vrsta u prisustvu antitela na EBV. Ređe, može doći i do reakcije u prisustvu antitela na druge mikroorganizme ili kod obolelih od autoimunih bolesti. Koncentracija ovih antitela je najviša dve do pet nedelja od pojave simptoma i posle toga se naglo smanjuje. Kod adolescenata i odraslih su prisutna u oko 85 – 90% slučajeva. Kod dece je taj procenat značajno manji, oko 50% u uzrastu od dve do pet godina, a kod mlađih od dve godine svega 10 do 30%.

Ovaj test može biti koristan kada se otkrije prisustvo anti – VCA IgG antitela u odsustvu anti – VCA IgM i anti – EBNA-1 IgG antitela. U tom slučaju pozitivan Paul – Bunnell test ukazuje na akutnu infekciju.

Aviditet anti – VCA IgG antitela pokazuje zrelost antitela i ukazuje na starost infekcije. Aviditet je nizak na početku infekcije jer su antitela još nezrela. Kako imuni odgovor sazreva, aviditet raste. Viši aviditet antitela ukazuje na stariju infekciju. Ova analiza je od koristi u proceni dužine trajanja infekcije i razlikovanju akutne od prošle infekcije. U odsustvu anti – VCA IgM antitela nizak aviditet ukazuje na akutnu infekciju. Visok aviditet u odsustvu anti – EBNA-1 IgG antitela ukazuje na prošlu infekciju.

*Za sve informacije vezane za EBV kao i sve druge analize, stručno osoblje Minmedik laboratorije vam je dostupno putem telefona 011/43-83-995, 064/94-90-835 ili putem mail-a: .